300: Rise of an Empire (2014)

300: Rise of an Empire

(2014)

3

300: Rise of an Empire je jednostavno more of the same. Ako vam se svideo prvi deo dobre su šanse da će vam se i ovaj svideti. Ako vam se nije svideo original, neće vam se svideti ni ovaj. To otprilike sumira sve što ima da se kaže o ovom filmu. Recenziju prvog dela možete pročitati ovde .

                Ovaj deo se dešava pre, za vreme, i posle originala, i interesantno je kako su isprepletali priče i događaje iz dva nastavka. Opisuje uglavnom priču iz ugla Atine i njene mornarice, i kako su Atinjani izlazili na kraj sa Persijancima dok se Leonida borio kod Termopila.

                I sve je tu kao u prvom delu. Goli nabildovani muškarci koji se deru i kolju međusobno, kasape, odsecaju ruke, noge i glave i prolivaju tone krvi u odlično koreografisanim i usnimljenim scenama. Opet je tu dosta lepih prizora za oči, ili kako glasi stara srpska reč za to – eye candy. Vizuelno lep film podjednako kao i prvi, usnimljen i režiran sa podjednako veštine, sa podjednako uzbudljivim i kreativnim akcionim scenama. Ali, ovaj put sve to odaje utisak već viđenog. Ono šta je isticalo original je to što je sve gore navedene stvari odradio po prvi put, a sad se sve svodi na podražavanje, pa izostaje „vau“ efekat.

                Film je očekivano over the top. Preterivanja ima u svemu, i u akciji, i u glumi, i u nasilju, i u efektima, i u likovima. Ponovo je za opis ovog filma potrebno upotrebiti još jednu staru srpsku reč – cheesy. Likovi su  crno-beli, veoma siromašno napisani, sa vrlo apsurdnim motivacijama.

                Ali se ipak možete donekle zabaviti u gledanju ovog preterivanja u prolivanju krvi na hiljadu načina. Bez uključivanja mozga, i razmišljanja o poenti ovog filma, ima tu prilično zanimljivih set pisova. Kao i original, ceo film je snimljen ispred green screen-a, ali je takođe urađeno vešto, bar su momci za specijalne efekte znali šta rade.

                Eva Grin je zabavna u svom performansu koji podseća na negativce iz crtaća, ali su ostali glumci ravni u svojim ulogama, nismo vezani ni za jednog lika. Glavni glumac ne uspeva korektno da zameni Džerarda Batlera, njegova uloga je monotona i isprazna.

                300: Rise of an Empire je jedan blesavi akcioni film koji delimično uspeva da bude zabavan, ali je čak besmisleniji i apsurdniji od originala, i nema uticaj koji je imao prvi 300.  U svakom slučaju, vi sami odlučite da li je ovo film za vas na osnovu svega napisanog.

Read More [...]

Posted in 2014, akcija, fantasy, istorijski

300 (2007)

300

(2007)

3+

Ove godine se pojavio nastavak ovog filma, pa mislim da je to dobar povod da se podsetimo originala iz 2007. godine. 300 je režirao Zak Snajder, koji je pre toga režirao rimejk filma Dawn of the Dead, a nakon 300 je nastavio sa adaptacijama stripova kao što su Watchmen, Man of Steel,  i sada je praktično čovek na kome je zadatak da lansira DC Cinematic Universe pod okriljem studija WB, i da tako pokuša da parira studiju Marvel i njihovom filmskom univerzumu, koji je trenutno gigant u filmskoj industirji. To će pokušati najavljenim filmovima Batman V Superman: Dawn of Justice i Justice League. Tako da je ovo i dobra prilika da se osvrnemo njegovim takoreći  “počecima".

                300 je adaptacija istoimenog stripa Frenka Milera, i prilično je slobodna reimaginacija istorijskih događaja  i rata između Persijanaca i Grka. Svi smo čuli za legendarnu Bitku kod Termopila i u kojoj je spartanski kralj Leonida zadržao brojno nadmoćnije Persijance pod vođstvom cara Kserksa, i svojim žrtvovanjem motivisao i ujedinio Grke. 300 uzima fantazijski i alternativno-istorijski pristup u prikazivanju događaja, i umesto činjenica nam pruža spektakl.

                Ono zbog čega ovom filmu dajem pozitivnu ocenu (pa zamalo je bilo i 4-) je to što nam pruža do tada neviđeni eye-candy! Vizuelni identitet ovog filma je jedinstven i prelep. Ultra stilizovane scene se smenjuju jedna za drugom, raskošne i predivne. Dovoljno zadovoljstvo pruža jednostavno gledanje i uživanje u originalnim set pisovima. Praktično ceo film je snimljen ispred green screen-a, nema kadra bez specijalnih efekta i raznoraznih filtera, ali to ovde ne smeta, sve je urađeno profesionalno i konceptualno.

                Druga stvar koja je ovde sjajno urađena su akcione scene, koje su od tada pokušali da kopiraju mnogo filmovi, pa je to postalo kliše, ali se ne sme zaboraviti da je to prvi put viđeno u ovom filmu, i da je tada bilo originalno i uzbudljivo. Slična stvar se desila i posle Matrix-a, kada su mnogi filmovi kopirali bullet time i ostale fore koje su patentirane u Matrix-u, pa se to izlizalo. Ipak, treba ceniti izvor.

                Ovde je ta slo-mo – speed up akcija odlična, odlično je usnimljena, koreografije su sjajne, i većina akcionih scena iz ovog filma ostaje u sećanju još dugo nakon gledanja. Usput, ovaj film je R-rated, i taj rejting koristi do kraja, jer u ovom filmu ima tona krvi, bitke su veoma nasilne, a ima tu i tamo neke fine golotinje. Moram da pohvalim i dizajn stvorenja iz filma, praktične efekte i masku, kao i generalno kostime i njihov dizajn koji još više pospešuje vizuelnu grandioznost filma. U 300 možete naći i pregršt citata i replika, a mnoge od njih ste već i verovatno čuli u raznim prilikama.

                E sad, dosta hvaljenja, jer ispod svog tog raskoša, ovaj film stvarno nema nikakvu dubinu, pa ni poentu. 300 je školski primer trijufma forme nad supstancom. Površna priča, karikature od likova, lepi dobri momci protiv odvratnih loših momaka, i totalna apsurdnost radnje vire ispod vizualne lepote filma. Što se detaljnije razmišlja o filmu, sve manje ima smisla, tako da pozitivna ocena je data na osnovu razloga koje sam gore naveo.

                Besmisleno je da se dublje zalazi u ovaj film i da se analizra i traži dublja poenta, simbolika ili koja skrivena poruka, jer 300 nema takve ambicije. Ovo je jednostavno jedan plitkouman mačo spektakl, ništa više, ništa manje. Ali i pored toga, podložan je reprizi, da se uz kesu čipsa i flašu piva razderemo „THIS IS SPAAAARTAAAAA!!!“ i prepustimo mindless ali vraški dobroj zabavi.

                Za koji dan pišem o nastavku, stay tuned.

Read More [...]

Posted in 2007, akcija, fantasy, istorijski

The Railway Man (2014)

The Railway Man

(2014)

3-

              Kad sam odgledao trejler za ovaj film, mislio sam da ima mnogo potencijala zbog zanimljive priče i odlične glumačke postave. Priča jeste zanimljiva, glumci jesu bili odlični, ali sama egzekucija filma nije bila baš najsjajnija.

                Oskarovac Kolin Firt glumi ratnog veterana Erika Lomaksa, a priča je bazirana na istinitom događaju. Erik Lomaks je opsednut vozovima i prugama, i tokom jedne vožnje upoznaje Peti, koju glumi Nikol Kidman, takođe dobitnica Oskara. Njih dvoje započnu vezu, nakon nekog vremena se venčaju, i tokom zajedničkog života,  Peti otkrije da Erik pati od trauma iz Drugog svetkog rata, tokom kojeg je bio ratni zarobljenik u Japanu, gde su ga mučili. Dok njih dvoje pokušavaju da se izbore s ovime, jedan prijatelj im dostavi ime i adresu japanskog mučitelja, za kog se ispostavlja da je još živ i zdrav.

                Ovaj film ima svoje dobre momente, gluma je vrhunska, donekle i zaplet, ali je film previše spor i melodramatičan, pa zbog toga ume da bude prilično dosadan. Ritam filma ubija, događaji se dešavaju presporo, suviše je razvučenih scena u kojima se ništa ne dešava, punih dramatične muzike.

                Drugi problem filma je prilično nespretno odrađen odnos sadašnjeg vremena i flešbekova. Film se odvija čas u osamdesetim godina prošlog veka, čas za vreme rata, gde pratimo zarobljeništvo mladog Erika, ali je to očajno izvedeno.

                The Railway Men nije dovoljno obradio Erikovu prošlost, nije prikazano dovoljno strahota mučenja u logorima. Samim tim je teže da shvatimo njegove traume i motivaciju. Sama priča je odlična podloga da duboku psihoanalizu kojom je film mogao da se bavi, ali to nismo dobili. Kada sam stigao do trećeg čina filma, bio sam hladnokrvan i nisam bio vezan za glavnog lika i epifaniju kroz koju prolazi. Film je gledljiv, ali ništa više od toga, jednostavno ne uključuje emotivno gledaoce.

                Za mnogo efektivniju obradu motiva osvete, oproštaja i traume gledajte The Vengeance Trilogy korejskog reditelja Park Chan-Wook-a, učinite sebi uslugu. The Railway Man nam ne ispuručuje poželjni udarac u stomak, već nas ostavalja prilično hladne, jer na kraju ovaj film ne zadovoljava na način na koji bi trebalo.

Read More [...]

Posted in 2014, biografija, drama, istorijski, triler