Snowpiercer
(2014)
4
Južnokorejski reditelj Bong Joon-ho je dugo
na mom radaru zbog vrlo dobrih filmova The Host i Memories of Murder, tako da
sam već neko vreme s blagim entuzijazmom očekivao njegov novi Snowpiercer. Ovaj
film predstavlja njegov prvi film na (uglavnom) engleskom jeziku i sa pretežno
američkom glumačkom ekipom. Sličan potez je uradio i drugi odlični južno korejski
reditelj, Park Chan-wook, filmom Stoker, svojim debijem za englesko govorno
područje. Mada je Stoker bio prilično solidan, ovde imamo još bolji rezultat „amerikanizacije“,
jer je Snowpiercer sjajan naučno-fantastični film.
Ova
post-apokaliptična priča počinje tako što naučnici vrše neki eksperiment da bi
zaustavili globalno otopljavanje, ali to rezultuje opštom katastrofom i cela
planeta se vraća u ledeno doba. U svetu okovanim zimom niko ne preživljava, sem
putnika voza koji radi pomoću nekakvog perpetuum motora. U tom vozu se stvara
neki mini društveni sistem, i tu imamo sve, od potlačene radničke klase do, naravno, totalitarnog vođe.
Premisa
filma jeste malo škakljiva, ceo taj deo oko voza koji bez problema funkcioniše
već dvadeset godina i putuje oko sveta bez kvarova, ali se to lako prevaziđe, jer
je film skoro besprekorno odrađen. Snowpiercer počinje direktno, bez
zamajavanja, vidimo da se radnička klasa sprema za ustanak već u prvih nekoliko
minuta filma, i nakon toga film drži uzbudljiv ritam i nije dosadan ni na tren.
Estetika
ovog filma je neka mešavina mračnog realizma i apsurdnog, ekscentričnog humora,
i odnos između ta dva dela je odlično balansiran. Vidimo tu estetski uticaj
Terija Gilijama i njegovih filmova Brazil i 12 Monkeys, a reditelj nam i ne
krije svoj izvor inspiracije, već nam daje direktan mig time što je jednog od
likova u filmu nazvao Gilijam. Imamo ozbiljne scene koje često umeju da se
zamene ili prekinu nekom bizarno-komičnom scenom. Paleta likova je izvrsna, i
čak su i epizodisti veoma karakteristični i upečatljivi, i iako im je dodeljeno
vrlo malo vremena u filmu, ostavljaju utisak i teraju nas da razmišljamo o
njihovoj prošlosti. Od krvavih hororičnih scena do montipajtonskog humora, sve
poseduje neku unutrašnju logiku i sistem, i funkcioniše kao celina.
Pored zanimljive priče
i likova, film ima dosta mudovite akcije, koja je odlično izrežirana i
koreografisana. Akcija je raspoređena pametno, i doprinosi tome da film ne bude
dosadan ni na trenutak. I to je ona azijska, a la Džon Vu akcija, sa puno krvi
i slowmotiona! Pored toga, imamo stilizovane, ekstravagantne negativce koji
samo čine doživljaj filma bogatijim.
Glavna
tema ovog post-apokaliptičnog fima je opšta kritika sistema kroz simbolični
prikaz voza kao sveta u malom. Dok se naši junaci probijaju od vagona do vagona
u pokušaju da zbace sistem i diktatora, svaki vagon predstavlja po jedan od
sastavnih segmenata društva. Film na početku postavlja pitanje da li i u
mikro-kosmosu, kakav je ovaj voz, ljudi ne mogu da funkcionišu bez klasne podele
i vođstva, da li je to jednostavno prirodno ustrojstvo stvari? Zatim imamo i
motiv nametnute organizovane religije, jer je u ovom novom svetu – vozu –
„sveti motor“ izvor spasenja i obožavanja. Tu su i kritika obrazovnog sistema
kao sredstva za nametanje stavova i predrasuda i kao izvor kontrole i ograničavanja. Imamo i
karikirane prikaze snobovskog buržujskog sloja i pokornog vojnog sloja. Na
kraju, film dolazi do svog zaključka i rešenja za sistem, koji neću da
spojlujem, a da li se slažete s njime ili ne, zaključite sami kada odgledate.
Snowpiercer (2014)