47 Ronin (2013)

47 Ronin

(2013)

2

Kijanu Rivs se tokom devedesetih zadesio u nekoliko odličnih filmova, kao što su The Matrix i Speed, i tako postao neka vrsta akcione zvezde, iako su mu glumačke sposobnosti prilično ograničene. Dok se u “Matriksu” njegova zbunjena gluma odlično uklopila, generalno, naš Neo nije baš najsjajniji glumac. Deset godina je prošlo od završetka Matrix trilogije, i Kijanu pokušava da se vrati iz zaborava novim akcionim, epskim spektaklom… koji je obično đubre! Da krenemo redom.

                47 Ronin je film zasnovan na čuvenoj japanskoj legendi o 47 ronina. Ronin je po japanskom predanju samuraj bez gospodara. Na početku upoznajemo lika koga igra Kijanu, koji je polu-britansko, polu-japansko siroče, i njega usvaja gospodar jednog od reda samuraja. Zbog njegovog nečistog porekla ostali samuraji ga ne poštuju i ne cene, i naš Kijanu se ne provodi najbolje zbog toga. Uz sve to, zaljubljuje se u gospodarevu ćerku. Ah, zabranjena ljubav, taj večiti kliše! Kada taj gospodar pod prevarom biva ubijen, raspušteni samuraji se zaklinju na osvetu i kreću u svoj pohod.

                  Kao prvo, da se zna, iako je Rivs glavni glumac, on u celom filmu ne izgovori ni 20 rečenica. Njegov lik je toliko siromašno napisan i odglumljen da nas uopšte nije briga za njega. Kad smo kod toga, nije nas briga ni za jednog lika iz filma! Svi su oni očajno napisani i odglumljeni. Ako nas negde i zagolica mašta, mi ih ne upoznamo dublje, sve se svodi na skice i karikature. A posebna nagrada za užasnu glumu ide u ruke dvoje negativaca, zlog gospodara i njegove veštice.

                ‘Ajde što su likovi totalno uninvolving, nego su i priča, zaplet i to kako se događaji odvijaju, totalno generični, derivati iz hiljadu drugih filmova, klišei. Najgori deo u filmu je ceo taj fentezi element koji se nikako ne uklapa u kvazi-istorijski Japan iz osamnaestog veka. Imamo tu neke veštice, neka stvorenja koje ti samuraji love po šumama, neke klanove kojekakvih čarobnjaka, i ostale fantastične i magijske stvorove. I oni su na silu natrpani u ovaj film da bi se od njega napravio neki fentezi spektakl, i na to su potrošene grdne pare. Pa skoro 200 miliona je budžet ovog filma! A za te pare smo dobili neki osrednji, polu-renderovani CGI! Loš CGI, bedna gluma, skice likova, generična priča, to otprilike sumira 47 ronina!

                Ima tu i tamo nekih kul setpisova, lepih scenografija, solidnih akcionih scena, ali to je otprilike sve što može da se probere iz ovog krša od filma. Dijalozi između glumaca su urnebesni, emocije tupave i sve je toliko nebitno da sam polovinu filma zaboravio dva sata nakon gledanja. I sve je nekako isprazno, suvoparno.

                Holivud je još jednom pokazao kako mu nedostaje poštovanja. Ipak je ova priča veoma bitna za mnoge ljude u Japanu, za koje je ova legenda simbol junaštva, poštenja, požrtvovanja i pravičnosti, i hiljade Japanaca se svake godine klanja sećanju na ove pale borce. Ali tu je Holivud da od svega toga napravi parodiju i sprda se sa nacionalnim blagom jedne države.

                 I tako je našem Neu propao pokušaj da se vrati među zvezde, jer je ovaj lom od filma, sasvim zasluženo, bio prava propast u svetskim bioskopima, i nije uspeo čak ni da izvuče pola uloženih para. Universal studio ušao je u debeli minus zbog ovog filma, u pitanju su milioni i milioni dolara. Zasluženo! Možda će sada producenti obraćati više pažnje i neće bacati pare na svakakve gluposti. A mnogo je nepoznatih, mladih, talentovanih reditelja bez para da ostvare svoje vizije.

                Kad se sve sabere i oduzme, za godinu dana se niko neće ni sećati da je ovaj film postojao.

Posted in 2013, avantura, fantasy