Gravity
(2013)
5-
Alfonso Kuaron je postavio sebi visoke standarde i
nama velika očekivanja svojim predhodnim remek-delom Children of Men. Ovaj film je prošao prilično nezapaženo te 2006.
godine i to je bio veliki greh! Film je imao genijalne akcione scene, koje su
se često sastojale od jednog neprekidnog
kadra, i obrađivao je teme poput očaja i nade, prirodne ravnoteže i svrhe
čovekovog postojanja. A sada, sa izlaskom njegovog novog filma Gravity, izgleda kao da se filmska
publika i kritika iskupljaju zbog nepravde učinjene predhodnom filmu. Gravity je dominirao u svetskim
bioskopima, doživeo veliki komercijalni uspeh i trenutno je u sred berbe raznih
filmskih nagrada i priznanja. A da li zasluženo? O, da!
Gravity je jedan od najboljih filmova
iz 2013. godine i vrlo je jedinstveno iskustvo gledati ga. Premisa je
jednostavna, nekoliko astronauta, među kojima su i likovi koje tumače Sandra
Bulok i Džordž Kluni, su na otvorenom u svemiru, radi opravke spejs šatla, kada
na njih naleti kiša delova tek uništenog satelita, i tada sve krene naopako.
Najveće dostignuće kod vizuelnih efekata u filmu je kad nemate osećaj da
gledate vizuelne efekte, i to je kod Gravitacije beskompromisno postignuto. Dok
gledate film imate osećaj da je stvarno sniman u svemiru! Kroz prelepe duge
kadrove i slobodnu kameru koja pluta kroz „svemir“ utisak je kao da gledate
dokumentarac o astronautima. Kako je ovo Kuaron postigao ja stvarno ne znam,
ali je revolucionarno. Vizuelni spektakl i bombardovanje čula traje od prve do
poslednje sekunde filma i iskustvo gledanja je poput vožnje rolerkosterom.
Scene snimane iz prvog lica još više pojačavaju lično iskustvo. Film je
jednostavno prelep, pravi eye candy, veoma detaljan, i veliko, veliko
dostignuće na polju CGI efekata.
Dva glavna, i
jedina, glumca sasvim zadovoljavajuće rade svoj posao. Sandra se za promenu ne
krevelji, i ovo joj je, moguće, najbolja uloga u životu. Uspeva da nas emotivno
povede kroz priču i lako je vezati se za lika kojeg ona igra. Džordž Kluni ovde
jednostavno pleni šarmom i harizmom i ima neke hemije u njihovim zajedničkim
scenama.
Sem besprekorne
forme, Gravity je svojevrsni temaski
i spiritualni naslednik Kjubrikove Odiseje u svemiru. Naša beznačajnost u ovom
ogromnom, ravnodušnom, samodovoljnom kosmosu je stvarno zastrašujuća i Alfonso nam
prenosi to svojim masterpisom. Dok doktorka Rajan Stoun (Sandra) prolazi kroz
psihološko, filozofsko i duhovno preispitivanje, mi kao njeni saputnici
prolazimo kroz isti proces. Ogromni, zastrašujući kosmos je sjajna pozornica za
suočavanje sa sopstvenom smrtnošću i inferiornošću. Sem toga, tu je i tema
prihvatanja gubitka bliskih i dragih osoba, i kako naći razlog i nastaviti sa
životom posle toga. Dok lik doktorke Rajan predstavlja neodlučnost, nemir i
anksioznost, Kovalski (Kluni) je personifikacija mudrosti, spokoja i
razumevanja univerzuma. Odnos između njih dvoje nas vodi kroz intelektualno
putovanje do konačne epifanije. Još neke od zajedničih tema koje dele Odiseja i
Gravitacija su evolucija i koreni čovečanstva, kroz slične simbole embriona
(scena u kojoj se Sandra slupča u fetus položaj pri ulasku u spejs šatl iz
svemira, simbol odnosa prirode i civilizacije),
kao i postavljanje pitanja „Odakle potičemo?!“.
Gravity je film koji morate videti i
doživeti. A nakon toga opet gledati. I opet. I opet. Skoro bez mane, ovo delo je
novi instant klasik. Alfonso Kuaron je zaređao dva genijalna umetnička dela i
postao jedan od najuzbudljivijih aktivnih reditelja. Stoga, petica k'o vrata, i
da citiram film,“ it was one hell of a ride!“
Gravity (2013)