Cheap Thrills (2014)

Cheap Thrills

(2014)

3+

Za kratko vreme dobili smo dva veoma slična filma, 13 Sins i Cheap Thrills. O filmu 13 Sins sam već pisao, i to možete pročitati ovde. Znači, ideja je slična, bogati ljudi plaćaju likove koji se nalaze u veoma teškoj finansijskoj situaciji da rade bizarne stvari za pare. Dok u 13 Sins protagonista dobija instrukcije telefonom i postavka je bliža horor žanru, ovde dobijamo intimnije okruženje i perverzni voajeri su lično prisutni.

Početak ovog filma je veoma sličan početku filma 13 Sins. Upoznajemo glavnog lika, koji ima porodicu koja zavisi od njega, preko glave je u dugovima i dobija otkaz na poslu. Slomljen, on odlazi do bara da utopi svoju tugu u alkoholu, i tamo sreće dobrog prijatelja kog nije video pet godina. Njih dvojica u tom baru kasnije upoznaju jedan veoma čudan i sumnjiv bračni par. Muž je pun para, i pod izgovorom da je njegovoj ženi rođendan, zove ih da proslave zajedno uz flašu tekile. Kad malo popiju, on predloži neki bezazleni izazov za neke male pare. Kad ova dvojica to urade, muž predlaže nešto malo opasnije. Kako ova dvojica i to urade, muž kreće sa sve bizarnijim izazovima, i mi pratimo pad morala dvojice prijatelja zbog pohlepe, i negde od polovine, film postaje žešće sjeban.

Degradacija dvojice prijatelja je veoma uverljivo urađena, a za to su zaslužni ovi sjajni glumci. Iako film ima bukvalno samo četiri glumca, oni rade odličan posao. Rafalni dijalozi između njih su prirodni i zabavni, i kroz pomalo karikaturne performanse, održavaju balans između crnog humora i ozbiljnog filma koji se bavi preispitivanjem ljudskog morala i pohlepe.

Film počinje naivno, ali postaje prilično šokantan u poslednjoj trećini. Bizarnost ravnomerno i eksponencijalno raste, ustaljenim ritmom. Cheap Thrills nikada nije dosadan, već uspeva da naizmenično zgražava i nasmeje gledaoca. Delom crna komedija, delom triler, delom horor, delom ozbiljna studija ličnosti, ovaj film je uspešan miks.

Ekscentrični bračni par, koji uživa u srozavanju ljudi pomoću novca, je istovremeno smešan i jeziv. Očigledno uživaju u svom kompleksu Boga, pale se na moć koju osećaju dok kontrolišu tuđe živote.

Ipak, film nije iskoristio do kraja svoj potencijal, ne razrađuje dovoljno detaljno gore navedene teme. Ali jeste malo bolji od filma 13 Sins, i malo dublje se bavi temama koje su zajedničke za oba filma. Bogataši kontrolišu sirotinju, ponižavaju je i za to nagrađuju malim parama. A sirotinja ne uspeva da buntovno kaže ne.

Cheap Thrills uvek možete gledati i samo kao veoma crnu komediju koja nema pretenzije da kaže išta ozbiljnije. Ali ipak, zavaravate se ako mislite da tu nema bar nekoliko socijalnih pitanja koja vire ispod površine. Kako bilo, film je okej, prilično dobar, i razmislite uz njega za koliko para biste vi odsekli svoj mali prst? Možda ne za 1000 dolara, ali za 10 000? 100 000? Milion? Hmmm...

Read More [...]

Posted in 2014, crna komedija, horor, triler

Enemy (2014)

Enemy

(2014)

4+

Prvo Prisoners, sad i Enemy – Deni Vilnev me je definitivno kupio. Sa ova dva filma, on je za mene postao jedan od najzanimljivijih aktuelnih reditelja. Prisoners je bio na trećem mestu moje liste najboljih filmova 2013. godine, a sad Enemy… Enemy je nešto posebno.

                Odavno nisam odgledao intrigantniji film, i odavno me neki film nije ovako naterao da nakon gledanja razmišljam, istražujem i čitam razne interpretacije. Enemy je jedna velika enigma, svojevrsni mindfuck, i zahteva više gledanja i analiziranja.

                Džejk Džilenhol glumi apatičnog profesora istorije kojem je život u haosu. Posmatrajući njegov život na početku filma, vidimo da mu je svaki dan isti, da živi život bez emocija, da je ravnodušan prema svom poslu i svojoj devojci. Jednog dana, na preporuku kolege, gleda jedan film, i u njemu vidi glumca koji izgleda identično kao on! Džejk postaje opsednut ovim svojim dvojnikom, počinje da istražuje o njemu i pokušava da stupi nekako u kontakt s njim. I tada počinju da se dešavaju neke veoma čudne, uvrnute i jezive stvari.

                    Ovaj film se nikako ne može gledati bukvalno, jer tad nema nikakvog smisla. Jedini smisao se može naći kroz simbolično tumačenje pojedinačnih scena, ali i filma uopšte. Čak i tada, film je podložan brojnim interpretacijama. Na internetu sam pročitao više njih. A vi kad odgledate film, probajte da dođete do nekog svog objašnjenja. Enemy na prvi pogled deluje kao klasični misteriozni triler, ali u suštini je nadrealan i deluje na podsvesnom nivou. Enemy postavlja mnogo pitanja, ali na kraju ne daje nikakav odgovor, nego zahteva od vas da uključite vijuge i dođete sami do rešenja. Šta znače svi oni pauci? Kakav je ono fetiš voajerski seks klub? Šta znače svi oni kadrovi sa ženskim štiklama? Da li Džejk stvarno ima dvojnika ili je to ipak jedan čovek? I šta znači kraj filma??? Da, o kraju ovog filma će se pričati dugo, i ne pamtim kad me je nešto naježilo kao poslednja scena ovog filma. Veoma uznemirujuće.

                Džejk Džilenhol briljira u ovoj ulozi, sviđa mi se njegova saradnja sa Vilnevom, i nadam se da njih dvojica planiraju još zajedničkih projekata. On igra ovde dve potpuno različite uloge, i iako izgledaju identično, pa govoru tela i gestikulaciji u svakom trenutku mogu da se razlikuju. Film je prelepo snimljen, Vilnev bira odlične direktore fotografije za svoje filmove. Ovde je osećaj teskobe naglašen sumornim filterima za kameru. Čak i u najobičnijim scenama, oseća se neka pretnja i nelagodnost. Tome doprinosi odlična muzika. Skor u ovom filmu je karakter za sebe, veoma je upečatljiv i koristi se u pravim trenucima.

                Neću da zalazim u spojlere, ne želim nikome da pokvarim iskustvo gledanja ovog filma. Ja sam došao do neke svoje interpretacije, ali ne mogu da pričam o tome bez spojlovanja i analiziranja zasebnih scena. Ljubiteljima Linča, Kronenberga, Hičkoka iskreno preporučujem ovaj film. Ima tu egzistencijalnih pitanja, tema identiteta, odnosa muškarca i žene, preispitivanja seksualnosti, individualne slobode, sve u svemu, duboko zalazi u psihoanalizu, to jest traži od gledalaca da psihoanaliziraju glavnog lika. Iako nije horor, jeziviji je od mnogih filmova koji nose etiketu horora. S obzirom da je i Prisoners imao vrlo jezovitu atmosferu, voleo bih da Vilnev snimi jedan čistokrvni horor.

                Najveća vrlina ovog filma je istovremeno i njegova jedina mana, a to je dvosmislenost. Poput filmova Mulholland Drive ili 2001: A Space Odyssey,  niste sigurni da li ovaj film stvarno nešto znači, ili se samo trudi da zaintrigira i zbuni, a to odlično radi, bez ikakvog smisla. Odgledajte, pa zaključite sami.

                Enemy je najbolji film do sada koji sam odgledao u ovoj godini, Snowpiercer pada na drugo mesto. Sasvim sigurno će se naći pri vrhu moje liste najboljih filmova 2014. godine. Enemy je izazov, pa ko voli, nek izvoli.

Read More [...]

Posted in 2014, misterija, triler

Dom Hemingway (2014)

Dom Hemingway

(2014)

3

                Ova britanska gangsterska komedija je po tonu slična filmovima Gaja Ričija “Lock, Stock and Two Smocking Barrels” i “Snatch”, samo je dosta slabija. Zapleta skoro i da nema, a priča je krajnje jednostavna. Ono što vadi donekle ovaj film je sjajna gluma Džuda Loa. On je urnebesan u ovoj ulozi, i bilo je veoma zabavno gledati ovu njegovu transformaciju.

                Dom Hemingway je ime lika koga u ovom filmu tumači Džud Lo. Dom je klasičan antiheroj, koji je spolja drsko đubre, a iznutra dobra duša. Džud je pokidao u ovoj ulozi, i vrlo često sam se naglas smejao njegovim „over the top“ performansom. Dom je žestok kriminalac koji se opija, drogira, kurva, tuče, i mi uživamo dok ga gledamo u tome, jer je sve podvučeno dobrim humorom. Tvrdi britanski akcenat, bahato ponašanje, smešna odeća dodatno naglašavaju karikaturu koju igra Džud.

                Film ima minimalni zaplet, i sve se svodi na zgode i nezgode u koje upada ovaj gangster, kada konačno posle 12 godina izađe iz zatvora i pokušava da se ponovo vrati u svet. Ovaj film mi je najviše ličio na pilot epizodu serije u kojoj se tek postavljaju likovi i lokacije koje ćemo posle često da viđamo u sledećim epizodama. I ja bih gledao takvu seriju, samo zbog Džuda u ovoj ulozi, jer je stvarno bio smešan. Voleo bih da ga vidim kako upada u razne nezavidne situacije zbog svoje eksplozivne naravi i sklonosti ka drami.

                SSem zabavnog Džuda Loa, ovaj film stvarno nema ništa drugo da ponudi.  Ponavljam da je priča najjednostavnija moguća, da su ostali likovi samo skice, i stilski nema ničega što bi ga izdvojilo iz mora sličnih filmova. Film je bučan, eksplozivan, smešan, ali prazan. Dom ima i svog vernog pratioca, starijeg kriminalca bez ruke, i hemija između njih dvojice je dobra (ponavljam, odlična postavka za seriju), i njihov odnos dodaje još humora u ceo film.

                Drugi deo filma je neka vrsta puta ka iskupljenju i pokajanju. Džud pokušava da se zbliži sa ćerkom, da bude dobar otac, i taj deo nije najbolje funkcionisao, film se bolje snalazi u gangsterskim delovima. Tu je, kao i u svim ovakvim filmovima, fin soundtrack.

                 Na kraju, film je vredan gledanja jedino zbog Džuda, i zbog toga je dobio od mene prelaznu ocenu. Ne očekujte mnogo od filma, i mislim da ćete se dobro nasmejati.

Read More [...]

Posted in 2014, komedija, krimi

The Legend of Hercules (2014)

The Legend of Hercules

(2014)

1

               Ovo je užasno loš film. Kraj recenzije! Ne, stvarno, neverovatno je koliko je loš na svim nivoima. Još jedan u nizu očajnih filmova koje sam gledao u poslednje vreme. 47 Ronin, I,Frankenstein, i sada The Legend of Hercules, zapita se čovek kako to olako Holivud daje pare da se prave ovi krševi. Za utehu, sva tri filma su, umesto da zarade pare, ušla u minus, jer ih niko nije gledao u bioskopima, pa će možda u budućnosti filmski studijii malo više obraćati pažnju na to kakve projekte finansiraju.

 

                 Kao prvo, ovaj film nema veze sa grčkim legendama o Herkulesu. Sem par motiva iz legendi, film je pokrao sve bitnije elemente zapleta filma “Gladijator” Ridlija Skota. Samo što je scenario u ovom slučaju na retardiranom nivou.  Izgleda da svaka šuša može sad nalepiti ime “Herkules” na svoj proizvod. 

                Ali ovaj film ne staje sa krađom kod Gladijatora, već besramno preuzima slow motion akcione scene iz filma “300”, a i scene borbi u areni su precrtane iz serije “Spartacus”. Tako da je The Legend of Hercules svojevrsni Frankenštajn od filma. Reditelj prosto zloupotrebljava slo-mo akcione scene, i ima ih na svakih nekoliko minuta, kao da ne ume ništa drugo da prikaže, i to vrlo brzo počne da vređa inteligenciju.

 

                  Koliko je ovaj film loš, iz scene u scenu sam suzdržavao smeh. Niko u ovom filmu ne ume da glumi, scene koje su zamišljene da budu dramatične ispadaju smešne, ovaj film je čist dokaz da ne može baš svako da bude glumac. Uopšte, film izgleda jeftino, scenografija je očajna, specijalni efekti su zastareli, kostimi su patetični. Film koristi greenscreen u svakoj drugoj sceni, ali su efekti na njemu totalno amaterski. Možda najsmešniji deo filma je romansa između Herkulesa i njegove mu drage, što zbog scenarija, što zbog glume.

               Jedva sam izdržao da se ne uspavam do kraja filma, i već sada vidim da će I, Frankenstein i The Legend of Hercules biti među kandidatima za titulu najgoreg filma 2014. godine. Nadam se da će se uskoro pojaviti neki bolji film koji će zaslužiti bolju ocenu od dvojke, i prekinuti ovaj niz loših filmova.

Read More [...]

Posted in 2014, akcija, istorijski