RoboCop series (1987 - 1993)

RoboCop series

(1987 – 1993)

Povodom novog filma o Robokapu, koji je izašao ove godine, osvrnuću se na original iz 1987. i njegova dva nastavka, a uskoro ću napisati i rivju za ovogodišnji rimejk.

RoboCop

(1987)

4

               Robocop je sada već kultni klasik, i to ne bez razloga. Kada se gleda sada, 2014. godine, odaje utisak da pomalo počinje da gubi bitku s vremenom, i da su neki efekti, gluma i akcione scene zastareli, ali ipak, i 27 godina kasnije, ovaj film ima šta da pruži gledaocu.

                Režirao ga je čuveni holandski reditelj, Pol Verhoven, i kao i većina njegovih filmova, ovo je pre svega jaka društvena satira. Film se odvija u distopijskoj budućnosti, gde (zle) korporacije vladaju svetom, sve je privatizovano, čak i policija. Da bi zaustavili sve veću stopu kriminala, mega-korporacija OCP, finansira projekat stvaranja Robokapa, naprednog kiborga, koji će biti bez identiteta i „ljudskih mana“, koji će slepo slušati naređenja, i kao takav biti savršen policajac. Za ovaj spoj čoveka i mašine, koriste sveže ubijenog policajca Aleksa Marfija.

                Verhoven radi u ovom filmu ono što inače radi najbolje, a to je spoj zabavnog akcionog i tematski složenog filma. Robocop je pravi akcioni film osamdesetih, što znači da je ima R rating, da je akcija puna krvi, da je nasilan, visceralan i žestok. To je nešto što najviše zameram, i što najviše fali, savremenim akcionim filmovima, ta žestina i krv. Danas većina akcionih filmova ima mlitavi PG-13 rating.

                Praktični efekti, danas zaboravljeni, su u ovom filmu sjajni. Ono što ipak odvlači pažnju je stop-motion animacija. U to vreme neizbežna, danas je totalno prevaziđena i deluje suviše zastarelo. Film ima svoj samosvesni ton i deadpan humor, mada na momente neke scene i gluma ipak budu previše cheesy. Iako to nije mnogo bitno u ovakvom filmu, likovi nisu dovoljno razvijeni, ali na kraju to stvarno ne smeta mnogo.

                Najbolji aspekt Robocopa je snažna društvena kritika. Siva slika bliske budućnosti nam služi kao upozorenje. Dominacija korporacija (rimuje se) je nešto što nam nije strano. Šund i kič koji gledaju stanovnici distopijskog Detroida nije dalek od onog što se stvarno daje na našim televizijama, a rast nasilja i dekadencije je prisutan i u stvarnom životu. Robocop nam pokažuje opasnosti konzumerizma i privatizacije.

                Borba za identitet i očuvanje sebe je možda najjača tema ovog filma. Dok gledamo Robokapa kako se pokušava da se oslobodi kontrole koje mu nameće kompanija, istovremeno razmišljamo koliko kompanije danas kontrolišu nas.

                Ko nije gledao originalnog Robocopa ranije, slobodno to može da uradi sada, jer iako je iskreno pomalo zastareo, ovaj film je i dalje veoma dobar.

RoboCop 2

(1990)

2+

               Ovim filmom je sve krenulo nizbrdo. Iako ne toliko užasan kao treći deo, RoboCop 2 je veliki pad u kvalitetu. Drugi deo nije režirao Verhoven već Irvin Keršner, najbolje poznat po drugom delu Zvezdanih ratova. I nedostatak Verhovena se vidi u celom filmu. Filmu nedostaje onaj samoironični humor originala, nedostaje suptilna društvena kritika i još mnogo toga.

                Scenario je nezgrapan, režija traljava, ton neusklađen. Najveći krivac za ovo je naravno studio, koji je zbrzao produkciju filma, i mešao se u njegov razvoj. Inače solidan scenario Frenka Milera je ovde iseckan i pretumban od strane studija, i konačan prozivod je nedopečen.

                Iako se vraćaju glavni glumci, iako je to isti distopijski Detroid, iako naizgled pokušavaju da se dodirnu iste teme i prikaže ista akcija, sve ima osećaj amaterske imitacije. Vidi se napor i pokušavanje da se ostvari nešto što je u prvom filmu došlo spontano.

                Akcione scene imaju manje impakta, specijalni efekti su lošiji iako je film nastao tri godine posle prvog, likovi iz prvog filma su ovde uništeni.

                Zbog lošeg iskustva u drugom filmu, glavni glumac Piter Veler nije želeo da se vrati za treći nastavak, a i scenarista Frenk Miler je pričao o lošoj atmosferi sa snimanja.

                U suštini, Robocop 2 je generični nastavak, bez trunke duha originala, koji je probao da izmuze pare od gledalaca koji su želeli još posle vrlo dobog prvog dela, ali je pružio malo kvaliteta.

RoboCop 3

(1993)

1

                Ovo đubre od filma je sahranilo RoboCop serijal, bar za 20 godina. Loš film na svim nivoima,  ovaj studijski generični proizvod je loše prošao i u bioskopima i ušao u debeli finansijski minus.

                Ovim filmom se pokušalo da se proširi publika tako što se nametnuo family friednly PG-13. Tako da ništa od kul brutalne akcije iz prva dva dela, ništa od žestine. RoboCop 3 ima ton i logiku crtaća, više je dečiji film nego bilo šta drugo. Ništa, ali ništa što je bilo odlično u prvom delu, i koliko-toliko sklepano u drugom delu nije prisutno ovde.

                Robocop 3 je sveden na crtani film, i to dosadan. Ovaj film nikako ne preporučujem, i dok drugi deo nekako i može da se odgleda, ovaj treći deo je teško odgledati do kraja a ne uspavati se.

                Atributi koji najbolje idu uz ovaj film su glup, amaterski, generični, dosadan, loš.

RoboCop 3 nema ni mrvice satire, kritike, ozbiljne tematike i dubine. Ovo je jedan zaboravljiv i negledljiv film. Ovaj krš je i poslednji nastavak u RoboCop serijalu, sve do reboota serijala u 2014. godini.

                O novom RoboCopu pišem za par dana, stay tuned.

Posted in 1987, 1990, 1993, akcija, post-apokalipsa, satira, SF