Nymphomaniac: Vol I & II (2014)

Nymphomaniac: Vol I & II

(2014)

3

Novi dugoočekivani film Larsa fon Trira je digao mnogo prašine i pre svoje premijere. Što nije neobično kad spojimo ovog kontroverznog reditelja i kontroverznu temu koju obrađuje u filmu. Mnogo reči je bilo o tome da li su glumci stvarno imali seks. Neki tvrde da jesu, neki da nisu, pominje se prostetika, i porno glumci koji su snimali scene umesto njih. U svakom slučaju, neko jeste, jer ima prilično nesimuliranog seksa u krupnim kadrovima u ovom filmu, tako da kome ovo smeta, neka preskoči ovaj film. A mogu da ga preskoče i oni koji misle da je ovaj film seksi, pa žele iz tog razloga da ga pogledaju i da se lože, jer i pored mnogo seksa i golotinje, nema ništa uzbudljivog u ovom filmu, može da deluje samo suprotno tome.

                Nimfomanka počinje kad načitani stari intelektualac nađe prebijenu ženu na ulici, i odvede je kući da joj pomogne. Kad ova dođe sebi, počinje da mu se ispoveda, i priča svoju životnu priču od vremena kad je bila mala devojčica, preko tinejdžerskih dana, do sadašnjosti. Ona za sebe kaže da je nimfomanka i loša osoba, i priča sve prljave stvari koje je radila.

               Prvo što treba da se kaže je da je ovaj film predug, traje četiri sata. Podeljen je u dva „dela“, ali je to samo celina nasilno presečena na pola, i treba se kao celina i gledati. A ovo je „skraćena“ verzija filma, jer Trirova originalna vizija traje pet i po sati! Ovo je sasvim nepotrebno, ono što je Trir hteo da kaže, ako je uopšte nešto i hteo da kaže, je moglo da se smesti u mnogo kraći film.

                Film uopšte nije kontroverzan i uznemirujuć koliko sam ja očekivao. Pa ipak je to Trir, i ipak obrađuje zavisnost o seksu, ali nisam dobio očekivani udarac u stomak. Film ima dosadnjikavih delova, ali generalno nije dosadan za gledanje, ume da bude i prilično zanimljiv, čak i smešan i zabavan, ali na kraju, ne znam šta je Trir hteo da postigne ovim filmom. Nekako mi je bez smisla, isprazan, bez poruke. Gledaš četiri sata filma, i na kraju – ništa. Ostao sam prilično ravnodušan, ništa mi film nije rekao što već nisam znao, baš ne vidim poentu u njemu. I sve to smanjuje ocenu.

        Tokom celog filma, do pred kraj, mislio sam da će se film završiti nekim pančlajnom koji će da zaokruži i da smisao svemu što sam video – ali ne! Film se završava usiljenim, neprirodnim krajem, koji uništava sve što smo do tada videli. Likovi reaguju i rade stvari koje uopšte nisu u skladu sa njihovim karakterom, subplot sa mafijom je totalno nerealan, a poslednja scena je glupa, nepotrebna i ruši sve što smo do tad videli. Verovatno je Trir ovo namerno uradio, to je u njegovom stilu, ali ovaj put se uopšte ne slažem s njim.

Što se tiče tehničkog dela i forme filma, tu Trir briljira kao i uvek. On ima veštinu, zna znanje, i vizuelno je film lep i zanimljiv. Prelepi kadrovi, dinamična kamera, zanimljiva montaža. Film je prožet interesantnim grafikama, brojevima i simbolima, i oni se pojavljuju na ekranu kad god nešto treba da se naglasi, i taj detalj mi se svideo. 

Trir nas i zatrpava raznoraznim kulturnim referencama i poređenjima. Stav o ljudskoj prirodi i seksualnosti reditelj ilustruje referencama o muzici, književnosti, religiji, matematici, psihologiji, biologiji, istoriji. Pominju se, i u zanimljivu vezu sa ljudskom prirodom i seksom dovode Betoven, Bah, Po, Dekamereon, Kanterberijske priče, Faust, Frojd, harmonija u muzici, ribolov, pravoslavna i katolička crkva, ikone, mučenje Isusa, i milion ostalih stvari. Iz toga proizlazi humor, koga u filmu ima dosta, pogotovo u prvom delu. Crni humor ovde je odličan, i nagoveštava nam da možda ovaj film i ne treba shvatiti toliko ozbiljno. Trir odavno nije bio ovako vickast i zabavan, i to je jedan od plusova ovom filmu. Uostalom, Trira nikad ne treba shvatiti skroz ozbiljnog.

E, gluma u ovom filmu je fenomenalna! Možda je gluma i najbolji deo filma. Mlađana Stejsi Martin, koja glumi nimfomanku u tinejdžerskim danima, dominira ekranom, ima neverovatnu harizmu, deluje istovremenu prljavo i nevino, i odlično je odglumila svoju ulogu. Šarlot Ginsberg je takođe sjajna kao u uvek, ovde u ulozi starije nimfomanke, a sjajan je i Stelan Skarsgard. Hemija između njih dvoje je vrhunska, i njihovi razgovori i suptilan humor koji se nalazi između redova su jedna od boljih strana filma. A svi ostali glumci, u manjim ili većim ulogama, su stvarno profesionalno odradili svoj posao. Treba pomenuti i Umu Turman, koja se pojavi samo na 10 minuta u filmu, i tada izdominira.

                Film nije loš za pogledati, ima zanimljivih i zabavnih scena, umereno je interesantan, i pored dosadnjikavih scena nikad nije stvaaaarno dosadan, ali na kraju Nimfomanka nema nikakvu poentu. Film nema ništa duboko i promišljeno da kaže na temu seksualnosti, ljubavi, ljudske prirode, prirode žene, ili bilo čega drugog.  Još nisam siguran koliko je ovaj film ozbiljan, a koliko je Trirovo sprdanje. Kad se sve sabere i oduzme, nije ovo njegov najbolji film, ali nije ni najgori.

Posted in 2014, art film, drama